Iskustva putnika

Planine Alborz i Dolina Alamut


Posle sletanja u Teheran, iranska agencija sa kojom smo putem interneta dogovorili automobil i vozača, ispunjava svoj deo posla. Pežo Pars, najčešći automobil u Iranu, lokalne proizvodnje, sa Mr. Mortezom za volanom, stižu ispred hotela u rano popodne. Krećemo put severozapada, ka prvom delu unapred ugovorenog 13-dnevnog putešestvija po Iranu – planinama Alborz i Dolini Alamut...

Pogled sa tvrđave Alamut / Photo: Ivana Dukčević Buđa © All rights reserved

  

Visine između 3000 i 5600 metara, venac Alborz (ili Elburz) koji se na istoku graniči sa Avganistanom, smestio se na samom severu zemlje. U severnom delu, njegovi obronci sa plantažama crnog čaja spuštaju se ka Kaspijskom moru (ili jezeru), iz kojeg se u Iranu vadi najčuveniji kavijar (Iran je najveći proizvođač kavijara na svetu, 99 % se izvozi na Zapad), dok se na jugu graniči sa ravnicom Iranske visoravni prosečne nadmorske visine od oko 1500 m. Naš cilj bio je središte između „dva reda“ planinskog venca Alborz - nakon dugačkog uspona, usledio je dugačak spust u bajkovitu dolinu Alamut.
Plitka pirinčana polja, bezbroj voćnjaka višnje čiji se cvetovi bele sredinom aprila, malena sela sa kućama od okerastog pečenog blata i cigle, i snežne planinske kape koje okružuju dolinu, zajedno čine tipični pejzaž centralne Azije u kojem se putnik-namernik ponekad može izgubiti u utisku bezvremenosti. 
 
 
Dolina Alamut / Photo: Ivana Dukčević Buđa © All rights reserved
 
 
Sumrak je već polagano ispunjavao pedalj po pedalj pejzaža, kada je naš automobil stigao u Gazor-kan (Gazor-khan), selo u istočnom delu doline Alamut, iznad kojeg se nadvija čuvena špicasta stena, sa još čuvenijim arheološkim ostacima. Zbog značaja ovog nalazišta, u selu postoji nekoliko opcija za smeštaj u vidu seoskog turizma, u kojima odsedaju strani turisti.
 
Tvrđava Alamut / Photo: Ivana Dukčević Buđa © All rights reserved

Narednog jutra, na stotinak metara ispred kuće, ispred nas se ukazala 200 metara visoka, sivkasta stena sa ostacimaTvrđave Alamut (Alamut Castle ili Gazor-khan Castle), na vrhu. U XI veku, na ovom mestu nastala je reč „asasin“, i potom ušla u upotrebu u mnoge svetske jezike. Izvesni Hasan Saba (Hasan Sabah), odmetnik od pravovernog islama, rešio je da bazu postavi na nepristupačnom mestu i odatle, uz pomoć vrlih mladića iz okolnih sela koji su mu se priključili, teroriše okolinu. Navodno, oni nisu znali da im je u piće i hranu stavljao hašiš, a kada je droga počinjala da deluje, naređivao im gde da idu i koga da napadnu. Kažu da su bili nemilosrdni. Reč „asasin“ nastala je od persijskih reči „hašaš“ i „ijun“, što znači „uživaoci hašiša“. Hasanu i njegovoj družini, decenijama niko nije mogao ništa. Niko osim Mongola, koji su na svom putu ka zapadu, krajem XI veka, zbrisali asasinsko gnezdo.

Na vrhu nekada neosvojive stene, osim ostataka zidina i ponekog luka, do današnjih dana nije ostalo mnogo toga. Ipak, i sam pogled odozgo na selo Gazor-kan, zelene zasade pirinčanih polja u proleće, voćnjake koji se bele od cvetova i snežne vrhove svuda u krug, definitivno je vredan svakog napora. Osim Tvrđave Alamut, na sat vremena kolima od sela nalazi se jedna od najpoznatijih prirodnih atrakcija doline Alamut – prelepo tirkizno jezero Evan (ili Ovan)
.

Jezero Evan / Photo: Ivana Dukčević Buđa © All rights reserved

Ivana Dukčević, UMETNOST PUTOVANJA

Jeste li znali?

"da vodeći svjetski turistički časopis Lonely Planet svrstava Irance među pet najgostoljubljivijih nacija svijeta?"